Архиве категорија: Спорт

Tеретане почињу са радом

Теретане, фризерски и козметички салони могу почети са радом кад обезбеде услове за  примену превентивних мера заштите и дезинфекције просторија за рад, запослених и корисника.

Неће више моћи да се тренира као до сада, као што је на нашем архивском снимку, већ само уз употребу заштитних маски и рукавица и поштовање осталих прописаних правила понашања  о безбедној употреби опреме и реквизита за тренинг.

На улазу мора постојати дезо баријера. Приликом сваког уласка запослених или корисника мора се вршити дезинфекција руку. Сви морају ностити личну заштитну опрему, маске и рукавице, а корисници морају користити сопствене пешкире и друга средства за хигијену уз то термини за вежбање се морају заказивати. Распоред опреме, справа и других реквизита  односно организација вежбања мора бити таква да удаљеност између вежбача буде најмање 2 метара или 10 квадратнх метара по особи. У теретанама се све справе које спортиста користи морају дезинфиковати  после сваке употребе а просторија често проветравати.  Док је употреба заједничких просторија попут тоалета и кафе кухиња могућа само ако постоје услови за дезинфекцију после сваке употребе.

При крају су радови на спортском терену у селу Кацабаћ

Приводе се крају радови на изградњи спортског терена у селу Кацабаћ. Спортски терен  се налази у школском дворишту  истуреног одељења ОШ „Стојан Љубић“. Ово истурено одељење ове године похађа тридесетак деце, од којих је половина у вртићу. Следеће године ће вртић поново уписати приближно исти број деце.  У селу постоји и клуб младих чији су чланови и сами веома заинтересовани за рекреативно бављење спортом па се радују изградњи овог терена.

Изградња терена је започета пре нешто мање од месец дана, а завршетак прве фазе, асфалтирање терена се очекује око Ускршњих празника.  У другој фази ће терен бити ограђен са три стране, према комшијском дворишту и иза голова према школи и суседној кући, док ће у трећој фази бити урађено осветљење терена.

Градилиште свакодневно обилазе мештани, а данас смо, крај незавршеног терена, затекли неколико чланова клуба младих и мештанина Далибора Љубеновића, одборника СО Бојник.

„Овај терен је урађен у доба корона вируса, кренуо је да се ради и завршен.„, речи су Далибора Љубеновића. Разговарали смо, осим о изградњи терена  и о животу у Кацабаћу за време ванредног стања, о пролећној сетви, снабдевености, помагању старима….

Драгиша Гопић ГИЛЕ

Ово је једна прича о човеку и једној великој љубави, љубави према фудбалу. Ово је прича о некадашњим временима и идолима, прича о човеку који је био рођен да игра фудбал. Причаћемо вам о Драгиши Гопић Гилету.

У Бојнику и широј околини не постоји особа, која воли спорт, а не зна Гилета. Драгиша Гопић Гиле је једна од, не само фудбалских, већ уопште спортских легенди свог времена и Југа Србије. Крајем прошле године, када су се сумирали годишњи резултати, сетили су га се, добио је два признања која овековечују траг који је оставио у фудбалу, у овом региону. Добио је признање Спортског портала „ЈУГСПОРТ“, за постигнуте резултате у спорту и од Спортског Савеза општине Бојник, за развој и унапређење фудбала у претходних неколико деценија. Ово су само најновија признања. У њеоговој колекцији су и Октобарска награда општине Бојник, признање за најбољег тренера, много медаља и пехара, али смо код њега у кући могли да снимимо само неколико њему најдражих и сваки од њих има своју причу.

Драгиша Гопић Гиле нам прича своју причу. Причу о дечаку који се из села Дубово одселио у Лесковац . У Лесковцу се, већ при првом сусрету, заљубио у фудбал. Од тог доба до данас фудбал је, на овај или онај начин, веома важан део његовог живота. Фудбал је Гилету био толико важан да је од Кума и Старог свата тражио дозволу да 2 сата одсуствује са свадбеног весеља да би одиграо, за клуб, важну утакмицу. Имао је и много среће, његова изабраница, његова Славица, имала је разумевања за спортску страст према фудбалу. Ту велику љубав према спорту и пре свега према фудбалу наследили су његов син и унук. Фудбалска утакмица се, у њиховом дому, не пропушта.

Фудбалску каријеру је започео у Дубочици, играо у Леминду, Пустој Реци,Бојничком Земуну. По завршетку играчке каријере био је тренер у Бојничким клубовима. Један је од првих лиценцираних учитаља фудбала. Сада се присећа, као да је то јуче било, не само почетка своје каријере, важних утакмица, лепих и тужних тренутака, фудбалера који су потекли из Пусторечког и Лесковачког краја и отишли за фудбалском лоптом, великана фудбала са којима се сретао. Прича нам о трагично страдалом голману из Коњувца, легендарном Беки. Говори нам и о фудбалској летњој лиги, која је на трибинама окупљала и по 2-3 хиљаде гледалаца, поређења ради Бојник сада има око 3500 житеља. Времена су сада другачија, више нема толико житеља па ни фудбалера и поклоника фудбала као некад, али нас Гиле подсећа да и сада имамо истакнуте спортисте. Подсећа нас на Европске и Светске успехе Бојничких каратиста, младих спортиста пред којима су тек живот и каријера, а његова највећа жеља је да, поново у Бојнику, поред ФК“Пуста река“, заиграју, па макар само у Летњој лиги, и „Земун“ и „Морнар“. Ваљда је зато Гиле тако велики.

Пустимо да нас његова прича, као времеплов, поведе у неко друго време па се и ми присетимо лепих и важних тренутака и испричамо их некоме.

КАЦАБАЋ – Терен за мале спортове

У селу Кацабаћ је истурено одељење ОШ „Стојан Љубић“ из Косанчића. У школском дворишту је почела изградња спортског терена за мале спортове. Ово одељење похађају ђаци од 1-4 разреда и има их петнаестак, али ту је и за село релативно бројно предшколско одељење у коме је, такође, петнаестак детета, а и наредне школске године ће бити, приближно, исти број предшколаца , сазнали смо из разговора са мештанима. У овом селу постоји, од скора, и клуб младих чији се чланови такође радују изградњи спортског терена.

Почетку радова на изградњи овог спортског терена су присуствовали Небојша Ненадовић, Председник општине Бојник и Дејан Стојановић, Председник Скупштине општине Бојник али и мањи број мештана. По речима Председника општине, Небојше Ненадовића вредност ове инвестиције је нешто мање од два милиона са ПДВ-ом, а очекивани рок је 30-40 дана.

Изградња овог терена млађим мештанима много значи, зато што је то једини спортски терен у селу па ће сада мештани моћи да играју мали фудбал, а надају се да ће ове године и они бити домаћини неког кола летње лиге у малом фудбалу, која се од прошле године игра на територији општине Бојник. У плану је изградња или реновирање још неколико школских спортских терена у селима равничарског дела општине, где је већи број младих, па ће тиме бити и заокружена једна целина и остварен циљ да млади могу да се баве спортом и забаве такмичењима у свом селу.

На крову куће, крај самог школског дворишта, је гнездо једног пара рода. Роде су овде већ целу деценији.Мештани се брину о њима, а оне се верно враћају сваке године.

Обновимо наше што некад бејаше

Село Ђинђуша је једно од највећих и најнапреднијих у Бојничкој општини али знате ли да је имало свој фудбалски клуб? У селу Ђинђуша је 2000. године формиран ФК „Морнар“, такмичио се у Јабланичкој општинској лиги, имао је свој стадион и своје просторије, какве је имао мало који клуб, у Јабланичком округу. Стадион је био ограђен и озидана зграда за свлачионице и клупске просторије.

Председник клуба је био Борисав Илић, садашњи ВД директора ЈКП“Јединство“ из Бојника, житељ ове Месне заједнице и наш данашњи водич. Управо он нам је испричао причу о овом, заборављеном, клубу и стадиону. Својевремено је уложено доста средстава у клуб,стадион и клубске просторије, а и сада постоји жеља љубитеља фудбала да се обнови рад клуба. У селу живи велики број младих људи, који би са пријатељима из суседних села радо поново заиграли фудбал на овом терену. Некадашњи председник ФК“Морнар“ је обећао да ће се потрудити да, ове године, обнови ФК“Морнар“, уреди стадион, где треба уклонити израсло шибље и жбуње и поправити ограду али и довршити зграду, намењену клубским просторијама, коју треба омалтерисати споља и заменити однету столарију новом. По његовим речима, средства се могу обезбедити сечом багремове шуме крај стадиона. Клуб је постојао у периоду од 2000. до 2005. године, свега 5 година али се надамо да ће његов рад бити обновљен и да ћемо, на овом терену, поново уживати у добрим, фудбалским, мечевима.

Ајмо у планине

Спортском савезу општине Бојник  у госте је дошао један од млађих спортских клубова из Бојника. Планинарско-бициклистички клуб „Змај са Радана“  постоји тек 6 година. Када је оформљен имао је свега 4 члана, а сада, 6  година касније, има око 100 чланова и мноштво акција иза себе. Председник клуба, Ивица Аранђеловић и подпредседник, Бобан Петровић представили су нам клуб и његове активности. Клуб има 3 лиценцирана водича за успоне до 3000 мнв и сваке године све више чланова. Организује планинарске туре за успон на врхове Радан планине, по којој и носи име, али и широм Србије и у иностранству.  Претходних година је акценат био на упознавању планинара са лепотамо и тајнама Радан планине, која је проглашена Парком природе.

Најмасовнија акција, коју самостално организују, је управо „Успон  на Радан“- Путем змаја. Традиционално се организује задњег викенда у јулу.Планинари се пењу на Петров врх где се, на највишој тачки, налази црква Св. Петра и Павла, одатле кроз камену шуму иду до видиковца званог једноставно камен, са ког се по ведром времену види цела јужна Србија. Пролеће је резервисано за обилазак водопада, којих на Радан планини има два, Рипиводе и Борински скок. У пролеће су богати водом и прелепи, ко једном ту дође долази стално. Једна је акција другачија од осталих, зове се „Наша будућност“ и намењена је деци. Искусни водичи воде родитеље и децу лаком стазом дугом 3,5 км, мале висинске разлике али пуне занимљивог садржаја. Ова стаза пролази кроз подручје звано Деливоде и једна је од Раданских стаза здравља. Незаобилазни су и Успон на Шопот, највиши врх на Радану, успон на Соколов вис, шетња Гајтанска врата-Ђавоља варош, са обиласком овог светског чуда, али и Божићни успон на Мали камен.

Претходна година била је посвећена планинским врховима у овом делу Србије. Пели су се на Мркоњски вис, где је Општина Медвеђа уредила видиковац, али и на Суву планину, Ртањ,Трем, Алексиначке планине, Увац, Чемерник… Следеће године ће акценат бити на иностраним акцијама. Пењаће се на врхове у Црној Гори, Северној Македонији, Словенији, Румунији, у зависности од интересовања планинара.

Цео је спектар, различитих, планинарских акција, оних на локалу, на Радан планини, у окружењу, по Србији, у иностранству и то од оних лаких, које су само лепа шетња по природи, до оних тешких, напорних, адреналинских. Ту свако ко воли планинарење и боравак у природи може да нађе нешто за себе.